МОСТАР – Традиционална Светосавска академија одржана је вечерас у Владичанском двору у Мостару у организацији Српске православне црквене општине Мостар и Градског одбора СПКД “Просвјета”.
На Светосавској академији бесједио је старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару Радивоје Круљ, а у програму су учествовали ученици “Просвјетине школе” са рецитацијама, “Просвјетин” хор “Алекса” из Мостара и Етно-група “Симонида” из Невесиња.
На Светосавској академији присуствовао је конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, свештенство Епархије захумско-херцеговачке и приморске, представници српских удружења, те бројни гости.
Светосавска академија у Мостару се одржава традиционално од 2009. године, а први пут у овом граду одржана је давне 1883. године, када ју је организовао чувени српски пјесник Алекса Шантић.
Бесједа свештеника Радивоја Круља:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин!
Драга дјецо, уважена………….. драга браћо и сестре,
Нека је срећан и благословен празник нашег оца, учитеља и просветитеља Светог Саве, архиепископа свих српских и приморских земаља.
Свети Сава је најљепше српско дијете, рече Свети владика Николај Жички.
Заиста, Свети Сава је најљепши принос нашег народа пред престолом Бога Живога.
Због чега и како је то Свети Сава најмоћнији и најљепши изданак нашег народа?
Одговор на ово питање и на ову тајну, крије се у Савином опредјељењу.
Које је то Савино опредјељење?
Ко је Савин живот?
Шта је Савин идентитет?
Одговор је једноставан, кратак и јасан.
Богочовјек – Исус Христос, Он је Савино опредјељење, живот и идентитет!
Сава је прво себе охристовио јер је његов живот од рођења проткан Сином Божијим – Исусом Христом. Његово крштење, његово управљање овом дивном хумском земљом, његово светогорско монашење и подвиг, његово архиепископовање, његова смрт, његово мучеништво, његово светитељство… све његово јесте Христово.
Само као такав, Сава је мога увести свој народ у хришћанску породицу народа.
Сава је само као Христов и јеванђелски човјек, ширином љубави Христове успио да од српског народа учини један од најклутурнијих и најмоћнијих народа свог времена.
Том културом и тим стваралаштвом и тим изражајем напајали су се наши преци. Требало би да се и ми напајамо.
Драга дјецо, драга браћо и сестре, није наш Мостар случајно прије 130 година био културни центар свих Срба и светосаваца. Није Алекса Шантић, Светозар и Владимир Ћоровић, Јован Дучић, Атанасије Шола и многи други „мостарски апостоли“ пали с неба. Они су дисали Христом преко Светог Саве.
Баш на овом локалитету прије тачно 139 година, петнаестогодишњи Алекса Шантић је са својим другарима припремио, организовао и реализовао Светосавску академију.
Из тог Алексиног почетка са Светим Савом, произишао је Алексин „Пут Богочовјека“ и Алексин овоземаљски свршетак је баш о празнику Светог Саве, 2.фебруара.
Алексин цјелокупни живот и Алексино светосавско опредјељење је било опредјељење његове цијеле генерације, односно славног доба Мостара.
Израз тог живота и тог опредјељења је Саборна црква Свете Тројице, као што је израз Савиног живота и опредјељења за Христа: Жича, Студеница, Сопоћани, Милешева, Ступови, Грачаница, Дечани, Пећаршија итд. итд.
Драга дјецо, драги људи, као и свака генерација тако и наша је позвана и призвана да се опредјели, не ријечима, него дјелима, управо онако како нас Сава позива и призива у својој чувеној Жичкој бесједи, да будемо Христови и да се учимо страху Божијем.
А страх Божији је потпуна супротност од страхова и препрека људских.
Вара се онај који мисли страхове и препреке људске савладати „великим“ ријечима и обећањима који се по правилу завршавају подаништвом, климоглавством, примитивним национализмом, ријалитијем сваке врсте, понижењем и слуганством, животом у лажима и обманама разноразних партија, навијачких група и организација које обично носе велика и славна имена и називе препуне части и образа, а немају никакве везе ни са чашћу, нити са образом.
Наш образ треба бити Свети Сава, а наше опредјељење и наш пут је Христос Господ.
Да бисмо крочили на тај пут, требамо се пробудити из мртвога сна љености, немара, неодговорности и гријеха. И не само то, ми овдје у Мостару и Долини гдје дувају противни вјетрови, морамо да будемо изнад просјека да бисмо били равноправни са просјечнима.
Знам, није то лако. Али, није било лако ни нашим славним мостарским прецима по турским тамницама, аустроугарским казаматима, усташким стратиштима, комунистичком сивилу и најновијем погрому и прогону, па су опет иза себе, а за нас и нашу дјецу, оставили величанствена дјела светосавске културе.
Нека и нама, у овом нимало лаком и благонаклоном времену и тренутку, светосавски образ и хришћанско опредјељење буде живот да би оживотворили Саборни храм и истински обновили себе и Мостар.
Амин, Боже дај и помози Свети Саво својим молитвама!
