Поетском вечери Ђорђа Сладоја спуштена је завјеса на 104. Шантићеве вечери поезије у Мостару.
И ове године на мостарске улице вратио се дух пјесника који је симбол града и који је прославио и на најљепши начин опјевао Мостар.
Сладоје, који је добитник Шантићеве награде, рекао је да има обавезу да се увијек одазове позиву из Мостара као Шантићев сљедбеник и по многима његов насљедник.
На поетској вечери читао је пјесме из своје посљедње књиге “Димни знаци”, али се, такође, у разговору са новинаром и публицистом Златком Сердаревићем осврнуо на своје стваралаштво и погледе на живот и књижевност. Ове године објавио је и роман “Риба звана Гаовица”.
Сладоје је нагласио да манифестација Шантићеве вечери поезије за Мостар и Херцеговце значи много, јер је Алекса Шантић пјесник који најљепше писао о Херцеговини.
“Велика ми је част што ме критичари везују са том узвишеном личношћу. За разлику од Дучића који се није смиривао, Шантић из Мостара није мрдао, а практички се своди на исто. Шантић да је написао само `Претпразничко вече` постао би велики”, рекао је Сладоје.
Он је истакао да за њега Шантићева награда значи много и да због тога долази у Херцеговину из које је практично немогуће отићи.
“Нећу затворити ову манифестацију већ ћу оставити отворена врата да бих могао доћи и идуће године”, рекао је Сладоје.
Сладоје је навео да Српско просвјетно и културно друштво /СПКД/ “Просвјета” Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво /СПКУД/ “Гусле” на добар, лијеп, отмен и примјерен начин, а колико данашње околности дозвољавају, чувају успомену на великог пјесника.
“Мостар са Шантићем и без Шантића није исто, он је прославио овај град, написао је најљепше пјесме о Мостару. Шантић је више од пјесника. Tо је културна чињеница првога реда, када поезије Његошеве, Змајеве, Десанкине постану својина народа, културе и идентитета, то је више од поезије”, нагласио је Сладоје.
Он је додао да они који хоће да сачувају свој идентитет морају да се ослоне на великане своје књижевности, јер је језик темељ, а поезија највећи степен језичког израза.
Предсједница мостарске “Просвјете” Сања Бјелица Шаговновић изразила је задовољство овогодишњим 104. Шантићевим вечерима поезије, те истакла да “Просвјета” и “Гусле” не само да чувају и његују сјећање на великог пјесника, него чувају и његују српску културу у Мостару и слажу један мозаик мултикултуралног и мултиетничког Мостара.
“Овогодишња манифестација била је јако посјећена. Имали смо низ значајних догађаја од отварања када смо имали вече Ивана Босиљчића, а након тога и низ догађаја на којима смо се присјетили не само Шантића и његовог стваралаштва, него и његових савременика”, рекла је Бјелица Шаговновић.
Она је нагласила да Шантићеве вечери поезије увелико доприносе да се име Алексе Шантића и његови лик и дјело и данас чувају у Мостару, али и да су сваке године прилика да се подсјети на поруке које је оставио својим дјелима, али и на поруке које је живио.
“Tо су поруке родољубља, слободе, љубави, како према свом народу, тако и према сваком човјеку без обзира које вјере и нације био. Знамо да је Шантић волио све људе, али и да су сви вољели Шантића. Видимо да Мостар и данас воли Шантића”, закључила је Бјелица Шаговновић.
Овогодишње Шантићеве вечери поезије почеле су 18. октобра музичко-поетским програмом глумца Ивана Босиљчића у великој дворани “Косаче”.
Tоком манифестације представљена је књига “Ноћ с Алексом” Марка Tомаша, о којој су говорили аутор и директор Хрватског народног казалишта Мостар Иван Вукоја, а у музичком дијелу наступили су кантаутор из Мостара Санел Марић – Мара и клавијатуриста Дарио Лукић.
Одржано је и вече под називом “Ново мостарско стваралаштво” у оквиру кога је наступила група “Зерделија” и мостарски пјесници Анита Пајевић, Мирко Божић и Огњен Кандић.
Представљена су и Изабрана дјела Светозара Ћоровића о којима је говорио Душко Певуља, професор на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци.
У Невесињу је одржан програм под називом “Невесиње, друга Шантићева кућа”, на коме је приређено пјесничко вече пјесникиње из Никшића Милице Бакрач.
Манифестацију организују СПКД “Просвјета” Градски одбор Мостар и СПКУД “Гусле”.
Генерални покровитељ манифестације био је предсједник Републике Српске, генерални спонзор компанија “М:тел”, а покровитељи Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, град Мостар, федерално Министарство културе и спорта, Министарство културе Херцеговачко-неретванског кантона и Министарство културе Србије.