Глумица Љиљана Чекић одиграла је у Мостару монодраму “К`о камен – Веленка Брстинова и кћер јој Драгана” која говори о побијеним херцеговачким Србима у Другом свјетском рату, као и о страдању сарајевских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Монодрама, рађена према тексту професора српског језика и књижевности из Источног Сарајева Драгане Мандрапе, одиграна је синоћ у Владичанском двору у организацији мостарског Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ “Просвјета”.
Чекићева је рекла да је посебан изазов играти пред херцеговачком публиком, јер је ова документарна монодрама прича о страдању Херцеговаца.
– Имена, презимена људи и топоними су аутентични и зато је одговорност већа. Емоција је универзална, то је емоција о страдању и жртвама које, нажалост, нису биле ни ожаљене на прави начин – навела је Чекићева.
Предсједник СПКД “Просвјета” Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да “Просвјета” у свом раду настоји да његује културу сјећања о страдању српског народа.
Она је додала да је монодрама “К`о камен” веома дирљива и за мостарску публику, јер је већина породица имала велика страдања у прошлом вијеку и могу се поистовјетити са овом причом.
К`о камен” је прича о побијеним херцеговачким Србима од 1941. до 1944. године, као и о страдању сарајевских Срба који су 1996. напуштали своја огњишта и у колони са својим ископаним мртвим јунацима одлазили у непознато.
Писана у исповједној форми, представа слика различите личности, мајку и кћерку Веленку и Драгану, жене различитих животних прича, али идентичне снаге коју показују у тренуцима суочавања са највећим животним трагедијама.
Лајтмотив представе “Човјек снује, судбина се смије”, осим животне мудрости коју доноси, указује и на динамику драмске структуре ове монодраме, те на неочекиване обрте.
У маниру најплеменитијег женског рукописа, глумица Љиљана Чекић и аутор Драгана Мандрапа, његујући културу сјећања на своје претке, као потомци породица које су страдале у геноциду над Србима током Другог свјетског рата, створиле су представу која одсликава снагу живота који увијек нађе свој пут, као и карактер жена снажних као камен.