У оквиру 102. традиционалне манифестације “Шантићеве вечери поезије” вечерас је у Музеју Житомислић отворена изложба “Гроф Сава Владиславић” коју су организовали Српско просвјетно и културно друштво Просвјета, Градски одбор Мостар и Фондација Музеј Житомислић.
Изложба “Гроф Сава Владиславић” је из предсједничке библиотеке Владимира Путина, предсједника Руске Федерације, посредством Амбасаде Русије у БиХ уступљена Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, а фотографије на изложби су аутентичне са описима на руском језику.
Предсједница СПКД Просвјета Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић казала је да се у оквиру Шантићевих вечери поезије многи догађаји организују са другим инситуцијама културе, а једна вече је организована заједно са Музејом Житомислић.
“Надам се да ћемо убудуће заједнички радити многе лијепе ствари”, рекла је Бјелица Шаговновић.
Дејан Дилберовић, из Фондације Музеј Житомислић, казао је да је значајно што се ова изложба приказује у Житомислићу јер је Сава Владиславић био један од највећих добротвора Манастира “Житомислић” и давао је велике прилоге и поклоне у виду књига, икона и црквених предмета Манастиру Житомислић.
“Нажалост много тога није сачувано, али ипак постоје историјски трагови по којима се види да је Владиславић имао посебну наклоност према манастиру Житомислић као и да је био посебно везан за Херцеговину”, казао је Дилеберовић.
Сава Владиславић рођен је 25. јануара 1668. године у Јасенику код Гацка у познатој властелинској породици Владиславића.
Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву и предсједник Главног одбора СПКД ”Просвјета”, презентујући богату биографију, лик и дјело грофа Саве Владиславића је рекао да се Владиславић школовао у Дубровнику гдје је почео да се бави трговином.
Ту је, како је појаснио, упознао руског дипломату грофа Лава Толстоја, који је убрзо уочио његове способности, а посебно његово добро познавање политичких прилика у тадашњим млетачким и турским посједима на Балкану и придобио га за руску службу.
Потом, Владиславић одлази у Цариград гдје је, поред трговачких послова, ступио у руску службу.
Према његовим ријечима Владиславић је Цара Петра Великог упознао у Азову 1702. године, а након тога своју политичку и дипломатску каријеру наставља у Москви, па затим опет у Цариграду, одакле годину касније доноси Петру Великом тајни дипломатски спис под насловом Тајни опис Црног мора.
Сава је у Москви постао миљеник и савјетник Цара Петра Великог, а потом и његове насљеднице царице Катарине и личност од њиховог највећег повјерења. Најповјерљивије и најосјетљивије политичке и дипломатске мисије повјераване су управо Сави Владиславићу. Титулу грофа стиче 1725. године.
“Између осталих дипломатских успјеха, Сава Владиславић је у име руског цара закључио савез са молдавским кнезом у Јашију, мир са турским султаном на Пруту, а током рата са Швеђанима, који је завршен руском побједом на Полтави 1709. године, био је шеф снабдијевања цјелокупне руске војске. Био је главни креатор успјешне монетарне и финансијске реформе руског царства, а сматра се и оснивачем руске обавјештајне службе”, додао је Мастиловић.
Због бројних дипломатских успјеха и других услуга које је учинио руској империји Сава је од Петра Великог и Катарине дарован бројним имањима, дворцима и трговачким привилегијама.
“То му је омогућило да издашно помаже православне цркве и манастире, посебно по Херцеговини и данашњој Црној Гори и тако стекне епитет великог добротвора. Књиге и остале црквене предмете које је Сава слао из Русије и данас се чувају у неким црквама и манастирима. Умро је 17. јуна 1738. године у Санкт Петербургу гдје је и сахрањен у царској гробници, у крипти Благовјештанске цркве Лавра Александра Невског”, казао је на крају Мастиловић.
Изложба “Гроф Сава Владиславић” је у Музеју Житомислић отворена за јавност до 25.10.2021. године.
