Управни одбор СПКД Просвјета ГО Мостар је, истражујући своју историју и дошавши до великог броја прворазредних докумената и архивске грађе, закључио да од далеке 1920. године манифестација у част пјесника Алексе Шантића баштини непрекинут континуитет и као таква се сврстава у ред најстаријих књижевних манифестација ових простора. С тим у вези донесена је одлука да манифестација од 2013. године носи назив 94. Шантићеве вечери поезије и да се тако именује те из године у годину броји.

1920. година (Прво Шантићево вече)

У знак захвалности за све што је учинио у борби за дуго чекану слободу и афирмацију Мостара, Српско пјевачко друштво Гусле у Мостару је 3. јануара 1920. – у Официрско-чиновничком дому – приредило Шантићево вече поводом пјесникове педесетогодишњице. Организатори су у позиву и образложили разлог организовања Шантићеве вечери, наводећи:

„Поводом 50-годишњице живота нашег суграђанина, пјесника и књижевника, милога нам Алексе Шантића одржава се ових дана у цијелој нашој великој отаџбини Срба, Хрвата и Словенаца Шантићево вече. На овај начин наш народ, без разлике вјере и племенског имена, жели да искаже захвалност и признање једном од највећих наших пјесника, поборнику и апостолу братства и јединства нашег једнокрвног троименог народа. Алекса је посветио својих педесет година слави Мостара. Ред је сада, да Мостар посвети један свој дан слави Алексиној, јер ни један народ, ни један град не заслужује да има великих људи, ако их не зна цијенити. Наш Алекса, српски и цијелог словенског Југа, заслужио је, да славећи њега, прославимо себе, јер је он најљепше опјевао све љепоте нашег Мостара. Као пјесник, културни и национални радник, он је дуго, врло дуго био наш заставник, главни представник Мостара у Српству и главни представник идеје Ослобођења и Уједињења нашег народа. Данас је стога скоро немогуће наћи просвјећеног Србина и Хрвата, да изговарајући ријеч Мостар, не помисли на Алексу Шантића – а то је његова и наша слава највећа“.

Гусле су заједно са Хрватским пјевачким друштвом Хрвоје из Мостара и Муслиманским тамбурашким збором Итихад те вечери изводиле само Шантићеве композиције и говорило се искључиво о Алекси Шантићу.

Предавање и бесједу о пјеснику одржао је др Перо Слијепчевић. Да ли том приликом или касније, др Слијепчевић је рекао чувену реченицу за Шантића која можда најбоље и најсавршеније осликава карактер његове личности, а она гласи: „Крв јуначка, душа девојачка“.

На крају вечери и сам је Шантић, обасут клицањем и пљеском, сав потресен, али миран и непосредан као и увијек, узео ријеч и обратио се присутнима. Стога овај догађај и ову, 1920. годину с правом сматрамо ПРВИМ ШАНТИЋЕВИМ ВЕЧЕРИМА ПОЕЗИЈЕ.