ИСТОРИЈАТ И АКТИВНОСТИ СПКД ’’ПРОСВЈЕТА’’

Од 1902. године, када је основано, па све до данас, Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета” остварује велику улогу у очувању и развоју културе, писмености и духовности српског народа. Сматра се да дјеловање „Просвјете“ у очувању културног, духовног и националног идентитета српског народа долази одмах иза улоге коју је на том пољу остваривала Српска православна црква.

Осниванње ”Просвјете”

На идеју о оснивању „Просвјете“ дошла је 1901. године група од 29 српских интелектуалаца, која је упутила молбу Земаљској влади у Сарајеву са захтјевом да се формира чисто хумано друштво под називом „Просвјета“, које би помагало школовање ђака и студената. А да је у то вријеме заиста постојала изузетна потреба за школовањем, говоре подаци о јадном стању образованости и просвијећености у Босни и Херцеговини. Како наводи др Божидар Маџар у својој књизи ”Просвјета – српско просвјетно и културно друштво 1902-1949”, од окупације 1878. до оснивања ”Просвјете” 1902. године, у цијелој БиХ гимназију је завршило свега 188 Срба, муслимана, Хрвата, Чеха, Пољака и осталих, а кад је ”Просвјета” основана, било је у цијелој БиХ свега око 30 Срба високошколаца.

Разумљиво, Аустро-угарска власт је ову идеју примила са подозрењем. Послије проучавања предоченог статута, изврдавања и оклијевања, Одјелни предстојник Земаљске владе Бенко, ставио је 5. јула 1902. године клаузулу на нацрт статута „Просвјете“: ”Предстојећа правила одобравају се”. Услиједио је проглас у коме се иницијатори оснивања Друштва обраћају српском народу образлажући циљеве и намјере, а затим је 31. августа 1902, у просторијама Српског пјевачког друштва „Слога“ у Сарајеву одржана оснивачка скупштина. За предсједника Друштва изабран је Ристо Хаџи Дамјановић, а за потпредсједника др Ристо Јеремић.

Оснивање „Просвјете“ одушевљено је прихваћено у свим слојевима српског становништва и благословено од стране црквених великодостојника. Бивши дабробосански митрополит Саво Косановић упутио је оснивачкој скупштини телеграм у коме поручује: „Бог благословио ваше племенито предузеће успјехом, да цио народ објеручке прихвати тако спасоносну за њега културну установу, којој се свесрдно радујем и одазивам са хиљаду круна.“ Био је то позамашан износ, што потврђује да је сљедећи добротвор, најбогатији трговац, приложио 500 круна.

„Просвјета“ се иначе финансирала добровољним давањима свог чланства. Легатори и велики добротвори прилагали су по 10.000 круна или непокретну имовину, а добротвори, утемељивачи, стални и помажући чланови, мање износе.

Како су потребе „Просвјете“ за остваривање својих циљева биле јако велике, приступило се учлањивању и повећавању броја чланова. Имајући у виду расцјепканост насеља и социјалну структуру становништва (углавном сељачко), те крајње лоше комуникације, може се рећи да је одзив за учлањење био јако добар. Непуних 10 година након оснивања, „Просвјета“ је бројала близу 7.000 чланова и имала 80 пододбора (пододбори су бирани гдје је било најмање 50 чланова).

Најважнији задаци

Најважнији задатак „Просвјете“ био је стипендирање ђака и студената. Према утврђеним критеријима, стипендије је одобравао Главни одбор. Прве стипендије одобрене су: 80 круна мјесечно једној дјевојци за похађање курса за бабице у Грацу или Бечу; 40 круна за завршетак препарандије у Карловцу; и 20 круна потпоре једном гимназијалцу „док се види хоће ли напредовати.“

У школској 1902/03. години „Просвјетине“ стипендије добили су: 21 студент великих школа; 39 гимназијалаца; 2 ученика средње техничке школе; 12 ученика препарандије (учитељске школе); 5 ученика трговачке школе и 10 ученица дјевојачке школе. Од 1910. године „Просвјета“ је давала потпору и за школовање занатлија: ковача, колара, ципелара, књиговезаца, сапунџија, бојаџија и др.

Да би се побољшали услови школовања, пришло се оснивању ђачких домова. Тако је 1909. године основан први „Просвјетин“ ђачки дом у Мостару. Тек послије ослобођења 1918. године, основани су „Просвјетини“ ђачки домови у другим већим мјестима (1919. у Бањалуци, 1923. у Босанској Градишци…).

„Просвјетине“ послове водили су њени истакнути чланови, добровољно и без награде. Како се дјелатност јако ширила, 1905. године расписан је конкурс за пријем једног „интелигентног сталног радника„. Први стални чиновник „Просвјете“ био је Петар Кочић. Међутим, закратко. Већ у новембру 1906, због учешћа у генералном штрајку у Сарајеву, Кочић је осуђен на изгон из Сарајева.

Описмењавање и културно уздизање била је главна дјелатност „Просвјете“. Према попису из 1910. године, од укупног броја становника у БиХ старијих од 7 година, било је 87,84% неписмених. Због малог броја учитеља, у рад на описмењавању били су укључени свештеници и интелигенција, а за вријеме ферија и студенти, углавном „Просвјетини“ стипендисти.

„Просвјета“ је обезбиједила и први буквар за неписмене који је штампала у 20.000 примјерака и углавном дијелила бесплатно. Такође се приступило набавци популарних књига које су доспијевале у руке читалаца и утицале да расте интересовање за читање. Убрзо се јавила потреба за ширењем мреже библиотека па су у градовима и селима осниване сталне и покретне књижнице. Књиге су прикупљане од дародаваца, а неријетко набављане из Србије и Војводине.

„Просвјета“ је штампала свој лист, уз који је претплатницима достављала и листове „Здравље“ и „Народне новине“ из Београда. Земаљска влада је убрзо забранила растурање листова из Србије.

Поред просвјетитељске и културне дјелатности, „Просвјета“ се бавила и другим активностима за добробит народа. Тражило се начина да се приђе сељацима ради њиховог организовања и поправљања економског положаја, па се, послије дугог и упорног тражења дозволе, 1908. године приступило организовању српских земљорадничких задруга. Задругарство је било пут да сељак-кмет зарадом стеченом у задрузи откупи свој кметовски посјед. Предвиђало се такође да задруге постану центри културног живота на селу. Свакако да је све ово наилазило на подозрење и отпор окупационе власти.

Народне потребе захтијевале су од „Просвјете“ да се брине о заштити народног здравља, тјелесном васпитању, борби против алкохолизма и сл. У свим овим областима „Просвјета“ је давала подстицај и пружала помоћ.

Гашења и обнављања

Рад „Просвјете“ одвијао се под будним оком власти, али Друштво је захваљујући вјештом вођењу и тактизирању успијевало да избјегне озбиљније сукобе са окупационом управом. Међутим, 1913. године, за вријеме Балканских ратова, рад „Просвјете“ је суспендован, а за вријеме Првог свјетског рата, 31. јануара 1915, наредбом владе, Друштво је распуштено, а сва имовина конфискована. У исто вријеме распуштена су сва српска друштва, удружења и организације. Најистакнутији активисти „Просвјете“ оптужени су за велеиздају, а тројици њих: предсједнику Сими Мирковићу, главном секретару Васиљу Грдићу и секретару и уреднику листа „Просвјета“ др Владимиру Ћоровићу суђено је на чувеном велеиздајничком процесу 1916. године у Бањој Луци. Наредбом владе укинуто је и 120 српских основних школа, а једном броју од 198 учитеља забрањен је рад у државним основним школама.

Рад „Просвјете“ обновљен је 10. новембра 1918. године када се састао Главни одбор (изабран 1913) и преузео преосталу имовину, па се кренуло испочетка.

Други пут рад „Просвјете“ забрањен је 1941. године успоставом усташке власти у БиХ. Сва имовина Друштва је отета, активисти и чланство растјерани, а у условима страховитих покоља и геноцида, на неко дјеловање за добро српског народа није се могло ни помишњати.

Послије ослобођења 1945. године, „Просвјета“ је дала изузетан допринос обнови и извлачењу народа из опште заосталости. Међутим, „у Друштву уопште, па и у области народног просвјећивања, створени су такви односи да је скоро свака практична дјелатност са националним садржајем била онемогућена и често стављана под сумњу партијских и државних органа“ – наводи др Божидар Маџар. У тим условима, 26. марта 1949. године „Просвјета“ је обуставила рад, а сву своју имовину предала новооснованом Савезу културно-просвјетних друштава. Практично, то је значило гушење једног Друштва које је у историји српског народа имало изузетно значајну улогу и дало огроман допринос његовом културном, просвјетном и општем напретку.

До обнове „Просвјете“ дошло је 28. јуна 1990. године, када је усвојен нови статут којим су уређени организација, програмски циљеви, задаци и садржај делатности Друштва.  Предсједник обновљене Скупштине и Главног одбора „Просвјете“ био је академик проф. др Војислав Максимовић.

Међу основним циљевима и задацима, истичу се: проучавање историје и живота Срба; проучавање и његовање српске културне баштине; организовање и подстицање научног, умјетничког и књижевног рада; издавање публикација; ширење и популарисање књиге; чување језичког идентитета српског народа заснованог на вуковској традицији; његовање успомена из прошлости Срба давањем иницијатива и помагањем у оснивању музеја, подизању споменика и давању назива градовима, насељима, улицама, трговима, и установама; очувању ћириличног писма; оснивању културно-умјетничких друштава; сарадња са институцијама Српске православне цркве итд.

Данас на просторима где живе Срби постоји и успјешно ради велики број одбора Друштва.

ПРОСВЈЕТА У МОСТАРУ – ИСТОРИЈАТ

”Просвјета” у Мостару основана је одмах по оснивању Друштва у Сарајеву 1902. године. Пододбор у Мостару врло брзо се конституисао, а по доступној документацији, то је било 1. септембра 1902. године тако да је мостарска ”Просвјета” један од најстаријих одбора. За предсједника је изабран Милан Ћуковић, дужност секретара је повјерена Ристи Јовановићу, док је благајничке послове обављао Патар Шотрић. Том приликом изабрани су ревизори: Душан Таминџић и поп Марко Поповић. Њихови замјеници су били Јевто Ђајић и Миливој Јелачић. С обзиром да је данас Бијело поље у саставу Мостара, споменућемо и податак да је тада у Бијелом пољу повјереник ”Просвјете” био Стеван Шинковић. Повјереници су се бирали у оним мјестима где се нису формирале подружнице ”Просвјете”.

Тадашњи митрополит захумско-херцеговачки Серафим, 16. децембра 1902. даје препоруку да се рад Друштва прошири и на Херцеговину.

”Познато је пречасном свештенству и славним црквено-школским Одборима, да се је недавно основало просвјетно друштво у Сарајеву за потпомагање Срба ђака Босне и Херцеговине под именом „Просвјета”. Већ на првом кораку, у самом почетку оснивања овог просвјетног друштва, Босна и Херцеговина прихватила је радосно и поздравила оснивање оваког друштва. Од какве је вриједности и користи око друштво по наш народ, сувишно је говорити, јер је познато. Налазимо ипак за потребно препоручити ово друштво пречасном свештенству и славним црквено- школским одборима, да га свако у свом крају препоручи и заузме се за скупљање чланова, како би тиме у овој опћенародној корисној установи сви и сваки поједини учествовао. Потање о овом просвјетном друштву може се свако извијестити, набавивши правила друштвена од средишњег одбора у Сарајеву. Из ових правила напоменућемо само што се тиче чланова: има три врсте чланова: а) добротвора од 500 Круна чланарине; б) утемељача од 150 Круна чланарине; в) помагача од 60 хелера чланарине мјесечно. Препоручујемо, да се барем манастири и богатији црквено- школски одбори упишу за чланове под а) или барем под б). Још једном препоручујемо ово просвјетно друштво топлој љубави пречасног свештенства и славних црквено-школских одбора. У Мостару, 16. децембра 1902. АЕ, Митрополит Серафим с. р.”, наводи се у допису митрополита.

Из архивске документације видљиво је да је већ 29. децембра у Мостару било 14 чланова ”Просвјете” који су уплатили средства за школовање српске дјеце и омладине.

Значајан рад

Рад ”Просвјете” у Мостару био је значајан. О томе свједочи чињеница да је под окриљем ”Просвјете” у Мостару 1909. отворен први ”Просвјетин” ђачки дом у Босни и Херцеговини. Ипак, Мостар је културно друштво имао и прије оснивања ”Просвјете”. Мостарске ”Гусле” које су основане 1888. године окупиле су у Мостару сву српску културну и интелектуалну елиту, омладину, трговце, па су мостарски Срби били првржени ”Гуслама”. Тако се културни живот одвијао у ”Гуслама”, а просвјетни у ”Просвјети”. Постала су то два сестринска Друштва, као што су и данас.

Занимљиво је да је мостарски одбор само двије године по оснивању додијелио неколико стипендија.

”Просвјета” је прво удружење у БиХ које је почело оснивати Школе за сеоске домаћице. Укупно их је основано петнаест, а трајале су три мјесеца. Куриозитет је да се управо у Бијелом пољу (Мостар) основала прва таква школа у БиХ (1923. године). Нешто касније отвара се таква школа и у Баћевићима, што је сигурно заслуга мостарске ”Просвјете”.

У извјештају за 1930. годину стоји да је ”Просвјета” имала десет својих домова широм БиХ, од чека су постојала два у Мостару; по један за мушку и женску омладину-питомце. Само су Мостар и Сарајево имали по један дом за мушку и женску омладину.  Просвјета је током 1929/30. школске године у своје домове широм БиХ примила 436 питомаца, а од тога је у оба дома у Мостару било 100 ученика. Зграда на Суходолини за мостарску ”Просвјету” поклон је врло богате и угледне мостарске породице Докић.

Обласни одбор ”Просвјете” конституисан је у Мостару јуна 1932. године. Овај одбор је те године одржао Светосавску прославу (бесједу) која је одржавана и у наредним годинама. Те године спроводила се акција заједничког одржавања састанака ”Просвјете” и ”Гајрета”. Забиљежено је да су у Мостару, Тузли и Требињу 1932. године одржани такви састанци.

Мостарска ”Просвјета” је стекла велико повјерење међу грађанима, посебно кад је ријеч о имућнијим људима. Маја мјесеца 1936. године мостарска ”Просвјета” одржала је годишњу скупштину када је констатовано да друштво броји 377 чланова, а да јој приход износи 18 143 динара.

Просвјета је укинута 5. маја 1949. године.

Обнављање 1990.

Судбина ”Просвјете” у Мостару била је иста као судбина цјелокупног Друштва – више пута је гашена и обнављана.

Као што је већ поменуто мостарска „Просвјета“ је декретом комунистичких власти угашена 1949. године. Послије првих демократских избора, 18. новембра 1990. године, група мостарских Срба обновила је рад СПКД „Просвјета“ у Мостару. Мостарска ”Просвјета” дјеловала је кратко до избијања посљедњег рата у згради некадашње Српске основне школе на Главној улици ( Дом СПКУД ”Гусле”).

О тим данима и обнови „Просвјете“ сјећа се професор Ранко Чворо, први секретар обновљене мостарске „Просвјете“ а данас почасни предсједник СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар.

”Припреме за обнављање рада Друштва извршене су крајем 1990. године. До обнављачке скупштине извршене су све припреме. У складу с основним одредбама Статута Главног одбора урађен је Статут, Пословник о раду и друга акта. Обнављачка скупштина одржана је у фебруару 1991. године у сали Народног позоришта Мостар. Скупштини су, поред учесника из Мостара, присуствовали и сљедећи гости: проф. др Никола Кољевић, проф. др Биљана Плавшић, проф. др Војислав Максимовић, глумац Гојко Шантић, првак београдског глумишта. За предсједника Друштва изабран је професор Дејан Ћупина, за потпредсједника су изабрани професор Живојин Реповић и Новица Телебак – Тени, за секретара Друштва Ранко Чворо, а за техничког секретара Љиљана Савић Борозан.

‘Просвјета’ је одмах имала значајне активности. Организована је изложба слика Милића од Мачве. У програму су учествовали пјесници Љиљана Булатовић и Новица Телебак, те фрулаш Бора Дугић. Основана је гусларска секција коју су водили Новак Шојић и Мајо Петковић. Они су организовали двије гусларске вечери. Урађено је репринт издање књиге Владимира Ћоровића ‘Мостар и његова српско- православна општина”’.

Рад овог одбора престао је почетком рата 1992. године када је већина Срба напустила Мостар

Након рата, у Мостару је основан одборо ”Просвјете” који није под кровом Главног одбора Српског просвјетног и културног друштва ”Просвјета” са сједиштем у Палама. Током 2008. и у 2009. години група младих, образованих Срба из Мостара покушала се интегрисати у тај Одбор „Просвјете“ у Мостару, међутим наишли су на ”затворена врата”.

У монографији ”100 Шантићевих вечери поезије” свештеник Радивоје Круљ о томе пише: ”Разговарао сам са предсједником Одбора Синишом Јокићем и генералним секретаром Одбора „Просвјете“ у Мостару Ратком Пејановићем. Разговори су уродили плодом и заказана је Скупштина „Просвјете“ у Ћоровићевој кући у априлу 2008. године. Скупштина је одредила неколике радне групе, између осталог и групу за израду Статута и радну групу за именовања. Међутим, њихов рад никада није верификован, нити је званично заказана Изборна скупштина Друштва. Крајем 2008. године наводно се неколицина старијих чланова састала, како су тврдили на Изборној скупштини, за коју већина није знала нити је о њој била обавијештена, и том приликом изабрала Милана Јовичића за предсједника, а Ратка Пејановића за генералног секретара „Просвјете“. Нама који нисмо били обавијештени о Скупштини није ништа друго преостало него да се обратимо Главном одбору „Просвјете“ у Источном Сарајеву”.

Обнављање 2011.

Главни одбор СПКД ”Просвјета” је 2009. године именовао Радивоја Круља за повјереника „Просвјете“ у Мостару, с циљем организовања и обновљења Одбора „Просвјете“ у Мостару. С великом жељом, ентузијазмом и прегалаштвом приступило се раду. Одзив је био велики.  Обнављачка скупштина СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар одржана је 9. априла. 2011. године. За предсједника обновљене „Просвјете“ изабран др Александар Ратковић, а за потпредсједнике професор Ранко Чворо и књижевник Веселин Гатало. Њега је наслиједио ђакон Бранислав Рајковић, док је потпредсједник био Ранко Ранко Чворо. За предсједника мостарске ”Просвјете” 2018. изабран је свештеник Радивоје Круљ, а за потпредсједника новинарка Сања Бјелица Шаговновић. Данас је вршилац дужности предсједника мостарске „Просвјете“ Сања Бјелица Шаговновић.

Од 2009. године до данас СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар у више наврата се писаним путем обраћао одговорнима у Одбору „Просвјете“ у Ћоровића кући нудећи сарадњу и уједињење, али ни на један наш допис нисмо добили одговор.

Сједиште СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар је у Владичанском двору у Мостару. Управни одбор друштва чини девет чланова, а Надзорни одбор три. У ”Просвјети” су активни и Просвјетини активи попут актива Просвјетине школе, Актива Просвјетиног подмлатка, Библиотекарског актива, Актива Архива Просвјете, а у оквиру друштва дјелује и Просвјетина стипендија ”Владимир Ћоровић” која има Организациони одбор и Комисију.

СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар броји око 100 чланова.

Уз бројне културне догађаје, предавања и обиљежавања важних културних и историјских датума мостарска ”Просвјета” традиционално организује културну манифестацију ”Шантићеве вечери поезије”, Светосавску бесједу, те Божићни концерт. Једна од наших најзначајнијих активности је Просвјетина школа српског језика, историје и културе коју организујемо као допунску наставу за српску дјецу на подручју Мостара која у званичном наставном програму не похађају српски језик и националну групу предмета.