У оквиру 102. Шантићевих вечери поезије данас је у Мостару представљена књига “Стриповијетке – Алекса Шантић” и постављена истоимена изложба у организацији Народне универзитетске библиотеке Републике Српске.
Владичански двор био је данас препун посјетилаца, међу којима је највише било ученика “Просвјетине” Школе српског језика, историје и културе.
Предсједник мостарског Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ “Просвјета” Сања Бјелица Шаговновић рекла је да је овај пројекат договорен прошле године са Народном универзитетском библиотеком Републике Српске, на 101. Шантићевим вечерима поезије, када је и успостављена њихова сарадња.
“Шантић у стрипу је нешто сасвим ново и јако занимљиво”, рекла је она и истакла да је овај пројекат успјешно реализовала Народна универзитетска библиотека Републике Српске, а “Просвјета” настоји кроз издавачку дјелатност наново актуелизовати Шантића и приближити га новим генерацијама, па и дјеци.
Она је подсјетила да су на овогодишњим 102. Шантићевим вечерима поезије представљена и Сабрана дјела Алексе Шантића тако да се може рећи да “Просвјета” успјешно води издавачку дјелатност и настоји да књиге великог српског пјесника поново буду читана.
Директор Народне универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић подсјетила је да су на 101. Шантићевим вечерима представили “Стриповијетке Петра Кочића” и тада договорили и да се и Шантићеве приповијетке преточе у стрип.
Она је додала да је у овом дјелу представљено пет приповиједака од укупно девет колико их је Шантић написао.
“Књижевна критика се није довољно бавила овим дијелом Шантићевог стваралаштва, али ова дјела имају посебну топлину. Свака приповјетка има једну универзалну поруку коју није умањило ни 100 година од када су написане”, каже она.
Она истиче да је циљ био и да се Шантића представи у новом свјетлу и повеже са стрипом да би се привукле и млађе генерације.
Директор Народне универзитетске библиотеке Републике Српске напоменула је да ова установа са “Просвјетом” има пројекте и за наредну годину, за које се нада да ће их успјешно реализовати.
“Прије непуних мјесец дана објавили смо и изабрана дјела још једног знаменитог Мостарца – Светозара Ћоровића, које ћемо вјероватно представити у Мостару. Ове године смо се фокусирали на Херцеговце и Мостарце”, рекла је Зечићева.
Историчар Зоран Пејшиновић је говорио о Шантићу, његовој историјској улози, животу и историјском контексту, али и повезаности овог писца и Петра Кочића, о историјској улози и времену у коме су живјели и стварали.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске одабрала је пет Шантићевих приповиједака и штампала их у форми стрипа. Приповијетке `Љубав сиротице”, “Оче благослови”, “Амазонка”, “Крадљивци” и “Освета” нацртали су и адаптирали Предраг Иконић и Милан Младић.
