Добитник Књижевне награде „Алекса Шантић“ за 2024. годину је пјесник Здравко Миовчић.
Жири који је радио у саставу проф. др Душко Певуља, предсједник, проф. др Драган Станић, члан, и проф. др Владан Бартула, члан, једногласно је донио одлуку да Шантићева награда припадне пјеснику Здравку Миовчићу.
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ – Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно –умјетничко друштво „Гусле“ Мостар, Књижевну награду „Алекса Шантић“ додјељују сваке три године за најбољу књигу поезије издату на српском језику и језицима јужних Словена или за животно дјело.
Награда ће овогодишњем добитнику бити уручена на Шантићевим вечерима поезије у Мостару које ће се одржати од 9. до 15. септембра 2024. године.
Жири је у свом образложењу навео да је Здравко Миовчић један од најистакнутијих савремених српских пјесника.
„Његов досадашњи опус од десет пјесничких књига, тај високи статус потврђује унутрашњим садржајима и распонима, језичком умијешношћу, поетском свијешћу, пјесничким домашајима и запаженим рецепцијским одјецима. Изразити лирик, овај танкоћутни пјесник најдиректнији је сродник Алексе Шантића и плодотворни настављач стражиловске традиције српске поезије, којој Шантићев обимни пјеснички опус даје снажан печат и особену снагу. Из збирке у збирку Миовчић пажљиво ствара сопствену умјетничку слику свијета и на суптилан начин раскрива танана подручја своје духовности и душевности. Ништа код овог пјесника није усиљено, усљед чега се његова поезија прихвата као природно преслојавањe искустава, утисака, снатрења, дубоких емоција дестилованих лриском рефлексивношћу. Разнолика искуства свијета и животних циклуса лијепо се дозивају код Здравка Миовчића и саглашавају у једнодушан пјеснички став: човјеково је живјети у непрестаном сагласју са Творцем, природом, другим људима те урвинама и узвисинама сопственог бића. Препознавајући господње знакове у свакодневном, у назнакама, ситницама и детаљима, његов однос према свијету открива једну дубљу смисленост која почива на хришћанском саморазумијевању. Зато би се молитвени тон могао издвојити као најдоминантнији у његовој поезији, онај који Миовчићеву „распетост метафизиком“ питомо храмонизује у јединствено осјећање живота. Православна духовност на лијеп начин прожима Миовчићеву поезију у којој се питоми дух богопоштовања и боготражитељства остварује у пуноћи повјерења у Творца као „тихог учитеља“ и спаситеља.
Пјесник који је осјетио милине стварања, Здравко Миовчић је велики мајстор пјесничке форме, врхунски сонетиста те аутор више успјелих сонетних вијенаца. У овим захтјевним облицима код њега ни у траговима нема усиљености и извјештачености било које врсте, али зато напретек има шантићевског сагласја емотивне мисаоности и поетске умјешности “, наводи се у образложењу жирија.
Здравко Миовчић је рођен на 1958. године у Ледићима, испод Трескавице, у општини Трново. Основну школу је завршио у Војковићима, гимназију на Илиџи, а студије филозофије, компаративне књижевности и социологије на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистар је менаџмента, оснивач и директор развојне агенције Еда у Бањој Луци и савјетник за стратешко управљање и рјешавање развојних проблема у управи, предузећима и заједницама. До сада је објавио девет књига из области одлучивања и управљања развојем. Објавио је девет књига поезије: Зашто ти нисам писао (Бесједа, Бања Лука, 2011), Што затрепери и нестане (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2013), Шкриња и шапат (Народна библиотека Пале, 2015), Што је душа скупила (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2017), У милости тренутака – сагласице (Српска књижевна задруга, Београд, 2019), Љубав винопојца – пјесме о вину и уз вино (Центар за српске студије, Бања Лука, 2020), Дневна доза носталгије – кафанске пјесме из доба карантина (Српска књижевна задруга, Београд, 2021), Нити ђедових прича (СКПД Просвјета, Пале, 2021), Књига лишћа (Центар за српске студије, Бања Лука, Српска књижевна задруга, Београд, 2023). Добитник је награде Скендер Куленовић 2018. године за књигу пјесама Што је душа скупила. Живи и ради углавном у Бањој Луци. Ожењен, има сина и двије унуке.
Књижевна награда Алекса Шантић установљена 1968. године, а већ годинама додјељују je „Просвјета“ и „Гусле“. Награда је заштићена у Институту за интелектуално власништво БиХ, а Управни одбор „Просвјете“ је 2012. године, донио нову одлуку, као и Правилник о додјели ове престижне пјесничке награде.
До сада је петнаест пјесника добило ову награду и то: Скендер Куленовић /1969/, Весна Парун /1972/, Оскар Давичо /1975/, Енвер Ђерћеку /1978/, Александар Вучо /1981/, Стеван Тонтић /1984/, Богумил Ђузел /1987/, Стеван Раичковић /1992/, Рајко Петров Ного /2006/, Веселин Гатало /2007/, Ђорђо Сладоје /2009/, Дара Секулић /2012/, Перо Зубац /2015/, Луко Паљетак /2018/, Иван Негришорац /2021/.