У Владичанском двору у Мостару, у оквиру 103. Шантићевих вечери поезије,  вечерас су представљена Сабрана дјела академика Данила Марића.

 

У програму су учествовали промотори: Сафет Сарић и Златко Сердаревић из Мостара, Ранко Павловић из Бањалуке,  а видеолинком су се јавили Драгица Браунштан из Торонта и Илија Шаула из Филаделфије. У музичком дијелу наступиле су Тијана Башић и Марија Распудић.

Марић каже да су Сабрана дјела садржана у десет томова.

 

„Ова Сабрана дјела садрже 17 романа и 4 недовршена романа, као и 28 књига приповједака, три књиге пјесама и осам стручних књига, а међу њима је и аутобиографија. Ту су моја истраживања, књиге о књижевницима, драме“, каже Марић додајићи да су ту његов цијели живот и стваралаштво сажети.

 

Једна од књига је аутобиографија.

 

„Замислите колико је у овој књизи стало мога живота. Када се прочита шта сам проживио онда се може рећи да то може преживјети само човјек који је живио 152 године. Све књиге по природи ствари носе нешто лично и доживљено“, рекао је Марић и додао да његова сарадња са мостарском Просвјетом траје годинама и да је ово друштво три пута организовало његове промоције.

 

Мостарски новинар и публициста Златко Сердаревић каже да ова промоција представља изузетан садржај на 103. Шантићевим вечерима поезије.

 

„Ријетке су прилике да можемо пратити и присуствовати промоцији сабраних дјела неког књижевника посебно за његовог живота. Ово вече за мене представља драгоцјен догађај. Марић је најплоднији књижевник у БиХ, а један од најплоднијих у ширем региону“, каже Сердаревић.

 

Сердаревић наглашава да је Марић сво своје искуство преточио у писану ријеч и да оставља врло драгоцјена штива, било да је ријеч о стручним књигама, књижевности, пјесништву, прози, критикама или есејима.

 

„Он је један поливалентан писац који се опробао у свим књижевним жанровима и оставља врло упечатљив траг у културном животу града Мостара“, каже Сердаревић.

 

Књижевник из Бањалуке Ранко Павловић каже да се, када се погледа десет обимних томова, намеће мисао да има Марићевих вршњака који нису за живота  прочитали толико књига колико је он написао.

 

„Оно што импресионира код њега то је разнородност. Има поезије, приповједака, романа, есеистичких текстова, књига у којим је истраживао културно наслијеђе Херцеговине. У цјелини посматрано он би се могао сврстати у писце који су вјерно свједочили о људима у Херцеговини. Његов тротоми роман „Чемерика“ који има око 1400 страница и чија радња почиње средином 17. вијека и завршава се крајем  20. вијека је роман у коме има неколико стотина ликова. Тај роман је толико широк да је показао да је Херцеговина населила цијели свијет, а није се раселила“, рекао је Павловић.

 

Професор Сафет Сарић прича да је на неки начин свједок Марићевог књижевног нарастања, сазријевања и промоције у значајног књижевника у БиХ.

 

„Пратим његов књижевни рад готово 40 година и један сам од рецензената једне изванредне збирке приповједака „Ни бос, ни обувен“ која је 1986.године објављена. Тада сам најавио књижевну судбину Данила Марића и морам се похвалити да сам погодио. Марић је данас један од најзначајнијих књижевних стваралаца у БиХ, посебно у српској књижевности и могу рећи да је тих десет томова који представљају његово сабрано дјело круна његове књижевног рада“, рекао је Сарић.

 

Марић је на крају вечери поклонио Сабрана дјела Библиотеци ”Јоаникије Памучина”, као и своје књиге о Алекси Шантићу ученицима Просвјетине школе.