Шантићеве вечери поезије вечерас су биле у знаку Мостараца. На програму је био поетски кабаре Марка Томаша, једног од најбољих пјесника у региону, а у музичком дијелу вечери наступили су Владимир Мићковић и Габријел Прусина.
Двориште ОКЦ-а Абрашевић било је испуњено љубитељима стихова, али и лијепим емоцијама.
Предсједница СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић казала је да би Шантић сигурно био срећан да зна да се пјесничке вечери у његову част одржавају у центру који носи име по Кости Абрашевићу и да на тим вечерима учествује Марко Томаш, те да зна да се и данас у Мостару рађају и живе пјесници попут Томаша.
Томаш је рекао да је ове године и он као пјесник коначно сазрео да самостално наступа на Шантићевим вечерима поезије и да се радо одазвао позиву ”Просвјете”.
„Поготово ми је драго што је дошло до те тачке у моме раду да могу да одржим самостално вече које је конципирано без претјераног разговора и неће имати акценат на промовисању неке актуелне књиге него на самим пјесмама, на читању, на звуку поезије, језика. То је нека врста поетског кабареа коју ја већ неколико година радим“, рекао је Томаш.
Томаш кроз приче, анегдоте и своју поезију прави изврсну атмосферу на својим поетским кабареима већ дуже вријеме.
„Повезница вечерашње вечери и мога кабареа јесте да људи размисле о периоду од 100 година од када је Шантић умро и да виде гдје је поезија некада била, како је звучала и шта је представљала и како звучи и шта представља данас. То поређење може бити јако занимљиво“, рекао је Томаш.
Томаш је мостарској публици читао пјесме из својих збирки, а нагласак је био на посљедњој збирци пјесама „Скратимо причу за главу“ која је изашла прошле године.
У музичком дијелу вечери наступили су вокални солиста Владимир Мићковић и пијаниста Габријел Прусина.
„Владимир је познат као човјек који изучава наслијеђе традиционалне градске пјесме, прије свега везаних за Сефардску заједницу у БиХ. Оно што он изводи јесу пјесме из Сефардске традиције мијешане са севдалинкама и са староградским и далматинским староградским пјесмама које ради у свом аранжману уз ауторске пјесме и тај музички дио треба бити повезница између савремене поезије коју ја пишем и изводим и нечега што је традиција. Да се успостави нека врста континуитета кроз вријеме“, рекао је Томаш.
- Шантићеве вечери поезије настављају се вечерас у 19.00 часова у дворишту Института “Јунуз Емре” гдје ће се одржати поетско-музичко вече “Посестриме Алекси” у којем учествују аутор и водитељ програма књижевница Олга Бикар, пјесникиња Хилал Карафан /Истанбул/, Елвира Кујовић /Нови Пазар/, Милица Јефтимијевић Лилић /Београд/, Јованка Стојчиновић-Николић /Добој/, Олгица Цице /Требиње/, Здравка Бабић /Билећа/, професори музике Амра Дугалић /Мостар/ и Радмила Пешут /Мостар/, те глумац Игор Гудељ /Требиње/.
Манифестација се наставља у сриједу, 7. септембра, у 19.00 часова у Владичанском двору у Мостару представљањем Изабраних дјела Светозара Ћоровића у сарадњи са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске.
Промотори су Душко Певуља, професор на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци и Љиљана Петровић Зечић, директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.
У четвртак у Владичанском двору са почетком у 19.00 часова биће представљена Сабрана дјела академика Данила Марића. У програму учествују промотори: Сафет Сарић и Златко Сердаревић /Мостар/, Ранко Павловић /Бањалука/, Драгица Браунштан /Торонто/, Димитрије Јаничић /Београд/, Илија Шаула /Филаделфија/. У музичком дијелу наступиће Тијана Башић и Марија Распудић.
Манифестација се у петак, 9. септембра, сели у Манастир Житомислић. Са почетком у 19.00 часова у Музеју манастира Житомислић биће отворена Изложба “Јован Дучић – нераскидива веза са Шантићем и Мостаром” у сарадњи са Музејом Херцеговине Требиње.
“Шантиеве вечери поезије” завршавају се у Невесињу гдје ће у суботу, 10. септембра, у Културном центу “Небојша Глоговац” у Невесињу са почетком у 19.00 часова бити одржан културни програм под називом “Невесиње – друга Шантићева кућа” у организацији установа и друштава културе из Невесиња.