У оквиру 101. Шантићевих вечери поезије у Владичанском двору у Мостару синоћ је отворена изложба “Стриповијетке – приповијетка Петра Кочића Јаблан у стрипу”, те представљена монографија “Стриповијетке” и књига “Петар Кочић – живот и рад”, коју је приредила Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.
Организатори су истакли да је ријеч о представљању Кочића у деветој димензији, тачније у деветој умјетности, гдје је приказано пет Кочићевих приповиједака у стрипу, а уједно и представљена књига Васе Глушца о Петру Кочићу, коју је приредио Зоран Пејашиновић.
Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић, која је била један од представљача, истакла је задовољство што Народна и универзитетска библиотека и дјело Петра Кочића учествују на Шантићевим вечерима поезије. Нагласила је и да је значај овог програма управо у томе што је то представљање Кочића у једном сасвим новом свјетлу.
“Прошле су 102 године од смрти једног од најзначајнијих књижевника с почетка 20. вијека, Петра Кочића, те је ово уједно начин да приближимо Кочића, његове приповијетке и његово дјело читалачкој публици. Ово је издање доживјело неколико превода. Истичем да је преведено на грчки, руски, њемачки, француски и енглески језик, а у припреми је и кинеско издање”, казала је Петровић Зечић те нагласила како су “Стриповијетке” радили професионални стрип-цртачи.
Говорећи о књизи, приређивач Зоран Пејашиновић казао је да је заправо ријеч о приказу биографије Петра Кочића која је настала из пера његовог пријатеља, сарадника и кума Васе Глушца.
“Књига има неку завичајну, умјетничку па и туристичку ноту и драго ми је што ћемо у Шантићевом Мостару говорити о Кочићу и што ће Мостарци имати прилику да мало више чују о њему, уз напомену да су се Кочић и Шантић добро познавали и да су имали заједничке пријатеље”, казао је Пејашиновић.
О блиским и дубоким везама Петра Кочића и српских књижевника, интелектуалаца из Мостара и Херцеговине које сврставамо у чувени Мостарски књижевни круг – Алексе Шантића, Јована Дучића, Светозара Ћоровића, говорио је професор Филозофског факултета из Бањалуке Боривоје Милошевић.
“Ради се о изузетној генерацији српских интелектуалаца која је рођена у Босни и Херцеговини, ту је стасала и афирмисала се током аустроугарског периода и мислим да је ово и лијеп повод и лијепо мјесто да у Мостару и Херцеговини, у вријеме Шантићевих дана, говоримо управо о Петру Кочићу. Кочића као крајишког књижевника, трибуна и политичара повезивало је много тога са његовим сународницима из Херцеговине, заједнички књижевни рад, поштовање које су осјећали једни према другима, објављивање у истим или сличним часописима, дубока љубав коју су осјећали једни према другима, а осим тога и политички ангажман”, нагласио је Милошевић.
Манифестација Шантићеве вечери поезије одржава се у организацији Српског просвјетног и културног друштва Просвјета – Градски одбор Мостар и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва Гусле, а биће затворена 18. октобра 2020. изложбом документарне грађе “Мостарски књижевни круг” аутора Златка Сердаревића.