Мостар 1. фебруар 2020. – У Народном позоришту Мостар данас је одржана Светосавска бесједа која се традиционално одржава од 2009. године, а први пут у овом граду одржана је давне 1883. године када је организовао чувени пјесник Алекса Шантић.
На Светосавској бесједи су наступили ученици Просвјетине школе из Мостара, дјеца која похађају православну вјеронауку и ученици из Гацка са представом “Из времена у вјечност“ коју је режирала вјероучитељ Ивана Хрњез.
Бесједу је одржао свештеник Душко Којић који је нагласио да је Свети Сава један од оних ријетких људи у историји човјечанства пред којим кад се застане просто се занијеми.
“И данас, осам вијекова након Саве постављамо питање: Зашто је Свети Сава најважнија личност нашег рода кроз вијекове? Не би било довољно да кажемо како је он највећи и најбољи зато што је био Немањин син, зато што је издејствовао аутокефалност наше цркве, зато што је био монах и епископ, зато што је био мудар, паметан и вриједан, лијеп, харизматичан, побожан и храбар. Сви ови одговори, иако тачни, нису довољни, јер у нашем народу је било и много других таквих. У чему је онда тајна лика Светог Саве? Једна димензија Савине личности која је била пресудна да он постане крајеугаони камен нашег постојања јесте његово вољно распеће кроз посвећеност светој идеји, а та света идеја јесте крст саткан од потребе да жртвује себе за друге и жеље да у свој народ уведе ред и поредак“, казао је свештеник Којић.
Он је додао да Свети Сава с тим планом и програмом напушта двор, узима подвиг и с том намјером он пише и преводи типике, бесједе и житије и законоправило које је уређивало како црквени, тако и грађански живот.
“Иако је хришћанство несумњиво имало коријена на нашим просторима и прије Светог Саве, иако се за Јеванђеље у овим крајевима чуло још у вријеме апостола, а поготово у вријеме светих мисионара Ћирила и Методија, Свети Сава први организује Цркву распоређујући епископе и свештенике као маслине, свој народ уграђује у Литургију, у небеску гозбу“, нагласио је Којић у бесједи.
Подсјетио је да се Свети Сава на друштвеном плану бавио двјема најважнијим дјелатностима за живот једне заједнице – просвјетом и медицином, те је због тога показао да је његова визија била далекосежнија од визије свих других великих духова који су постојали и постоје у нашем народу.
“Један мудрац нашег доба је рекао: Ако би данас Свети Сава дошао у Црну Гору, своју постојбину, у Херцеговину, своју земљу хумску, у Босну и Србију, своју отаџбину – видио би да ни послије толико вијекова његова визија није остварена, али да је и сада, као и тада, најважније управо оно за шта се и он борио: ред, поредак, право и правда, просвјећивање и лијечење људи“, навео је Којић.
У бесједи је Којић навео да би нас Свети Сава данас сигурно питао зашто влада безакоње, зашто нема довољно реда, зашто се не трудимо довољно у црквама, школама, болницама, и зашто су браћа љубоморна једни на друге, зашто се свађају и мрзе.
“Као неко ко служи Божанствену Литургију, покушаћу да, у духу светога Саве предложим да бисмо могли више да радимо на себи и на другима, не бисмо ли наша земља, наш град и ми сами макар мало заличили на онакво мјесто и људе каквим нас он жели видјети“, поручио је свештеник Којић.
Светосавску бесједу организовала је Српска православна црквена општина Мостар и Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета“ – Градски одбор Мостар.